Život nakon smrti i reinkarnacija

Da li postoji život posle smrti?

Niko ne može da dokaže potvrđujući ili negirajući odgovor na ovo pitanje. Ipak, ukoliko bi imali samo jedan život na zemlji, mnoge aktivnosti bi bile nelogične i neobjašnjive. Mnoge pojave bi izgledale nepravedne ili slučajne. Za sve proroke i proročice i za mnoge velike  duhove prirodno je bilo razumljivo  da čovek prođe nekolko života na zemlji.

Šta se događa posle smrti?

Ljudi, koji su imali bliska iskustva sa smrti, prijavljuju iskustva koja su često slična. Ipak, njihova iskustva ne mogu  da daju sveobuhvatan odgovor na pitanje: „Šta se događa posle smrti?“

Gabriele izveštava  u svojim knjigama, da je čovekova duša ista tu i tamo. Ona uzima sve svoje svetle i tamne aspekte sa sobom u onostrano. Tamo će biti privučena od oblasti koje njoj odgovaraju.  Isto tako se opisuje kako duša  može u onostranim  svetovima da produži da se dalje razvija sve dok eventualno ne dođe do dalje inkarnacije.

Šta znači da se umre?

Gabriele isto tako objašnjava šta znači da se umre, i pomaže pritom čitaocima da razumeju koliko je važno mudro koristiti zemaljske dane. Gabriele pritom govori  da je život na Zemlji  vreme za školovanje i učenje. Ako čovekova  duša nije dostigla cilj za učenje, tada će biti suočena sa istim zadacima za idući život na Zemlji.

Ono,  što se približava duši ona je sama prouzrokovala - Bog ne kažnjava ljude. A to šta ona  ponese sa sobom  u novu inkarnaciju, i to ne dolazi  od Boga. Takođe ni ono šta ona možda u ljudskom telu doživi kao patnju.

Da li ima reinkarnacija?

Tako je učenje o reinkarnaciji tesno povezano sa zakonom «setve i žetve», koje u sebi sadrži i zakonitost: „ Šta čovek seje to će i žeti.“ Ovo znanje može da postane odlučujući  ključ za lični  životni put  ili  da razume sopstvenu životnu sudbinu  da bi mogao mnoge stvari da promeni na dobro.

Zakon  „ setve i žetve “ bio je  poznat  prvim prahrišćanima. Ovo pak pretpostavlja da već postoji „život“ pre ovog zemaljskog života i isto tako „dalji  život“, znači život posle smrti tj. posle ovog zemaljskog života.

Кako je u ovostranom, tako je i u onostranom

Život u ovostranom kao i u onostranom sastoji se iz komunikacije. Čovečja svest odlučuje šta ljudi  doživljavaju kao istinu. Ako je ono božansko što prožima ovaj svet za njega realnost, taj isto tako postepeno menja komunikaciju sa svime što ga okružuje.

Saznanje, da smo bića Univerzuma, tada sve više oblikuje naše postupke tokom našeg života na Zemlji. Ovo profinjavanje  našeg bića je odlučujuće u koju oblast u onostranom se dalje razvijamo. Ako smo pak samo zaglavljeni u materijalno, duša posle života na Zemlji saznaje da nije živela ili je živela kao u snu, da su je čak „živele“  druge sile.

Кoji je smisao našeg zemaljskog života?

Posle neke bolesti ili udarca sudbine, ljudi se često počnu pitati koji je smisao života. Neki traže odgovor u religiji koja pak govori o veri – ne o znanju. Nauka, sa  druge strane, daje mnoge temeljne odgovore – ali konačno oni se ipak  odnose na materiju.

U određenom momentu tragač shvata da mora da postoji viši zakon koji podržava i održava sve.  On počinje da istražuje samoga sebe i sve više i više menja svoje ponašanje. Jer on oseća, da smo ovde, da bismo se prepoznali i razvili ljubav prema Bogu i bližnjem.  Ovo je preduslov za vraćanje u našu večnu domovinu. Materija je takoreći samo jedna zemaljska škola.